Срећко Алексић: Свети Сава и мачка

Крај манастира у густој шуми монаси се спремају за литургију. Јутро је првим звоном означило литургију и молитву пред краљем Стефаном Дечанским. Бели бор мирише на смолу и ветар разапет као златан крст. Пролећно је време, све живи од радости. Буди се сваки лептир на цвету. Чује се тиха музика птица, акордом праве љубави. То мале зебе и ласте бојажљиво певају на сав глас. Зар оне знају да певају тако лепо? запита се један дечко у колони са мајком.

Због великог празника Светог Василија гужва се ствара сама. Сви би да буду први, а нигде стрпљења. Сви се одједном ускомешаше од те наметнуте гужве и гласова. Мачка је из страха да је не прегазе верници једној старици просула млеко из чиније. Деца појурише каменицама да је гађају. Настаде бука и галама попут бубњева и топова, из чиста мира. „Господе спасићу се”, зачу се женски глас из оног белог бора.

Седи старац бисерно беле браде стаде пред колоном људи. Штап му проговори уместо небеских муња. „Што му громова небеских!” Зашто правите галаму пред Светим краљем и монасима? Живот је само један, а хране и млека има за све вас.

Из бора се чу глас Рашка Немањића, младог принца тек примљеног у монахе. Некако разборито и осећајно обрати се старици на сав глас:

„Вала мајко, која вам је мука стала на пут?” Млеко је просуто и за њим се не плаче. Могли сте данас некога да утешите својим речима, не срџбом и грдњом према животињи. Људи су највеће звери у шуми, од животиња се учи.”

Сава помази мачку по глави и узе је са собом. „Млеко ћеш добити ново и лепше скувано у манастирској трпези.” Сви нека се спреме на обред, а оној деци подели место камења по путу, бомбонама и слаткишима.

Сава се окрену према ућуталом народу и оштро рече:

„Гладноме је данас довољно што га речима грде, а камоли овој јадној мачки.” Ми не знамо да уделимо једни другима лепу реч. Мржњом бранимо своја недела и себичлук. „Зар је мачка крива што је просула млеко, а била је само гладна.”

Сви ућуташе у свом гунђању и уђоше у манастирску трпезарију. Дочека их богат оброк, вруће млеко, жито, погача, посни пасуљ и воће. Баш како Свети Сава благосиља свој народ и путнике намернике. Злураде ослобађа срџбе и беса, као што воденичарски камен меље жито у најситније делове. Да доброта победи мржњу треба ићи правим путем. Путем светосавља и духовности.

У даљини се уреза светосавски круг младих монаха и њиховог послужења. Настаде божански мир и тишина која одјекује из свекруга манастира. Док мачка у наручју осети благост и молитву за све њене грехе, неокалјане у ово тешко време.

Добро каже наш народ, од животиња се учи и посматра. А мачка има девет живота и свој манастир где влада потпуно самостално. Док сунце увелико излази на литургију са својим верницима.