Драгослав Бато Бабић: Свети Сава и чобаница

Једнога дана Свети Сава ујутру рано седе на клупу код манастирских извора. Док је седео, на памет су му долазила размишљања о тишинама, од травке до облака, од сламке до сокака.

„Тишино, спавам ти на рубу шумарка. Зовем те са једног великог облака, да ти причам о дубинама и да знаш шта се то иза брда ваља.”

Пролазиле су слике раних крушака и јабука петровача. Док је седео поред извора, узе лонче и напи се хладне воде. У том изби чобаница са стадом оваца.

Дочека је Свети Сава:

— Ђе си поранила, ђевојко лијепа?

— У балон да наточим воду са извора. Па после до стада, и тако до подне, све док има лада, да обиђем шљивике до горњих ливада.