Једнога дана Свети Сава је кренуо на пут. Путовао дугом планинском каменитом стазом, било је топло лето, сувада се у ваздуху осећао сладуњави мирис зрелог воћа и летњег цвећа, чуо се пој малих веселих птичица. Већ дуго, дуго ходајући Свети Сава се подоста уморио па реши да се одмори, предахне у старој колиби на којој је наишао. А у колиби седеше старац са дугм седм брадом и небеско плавим очима. Старац понуди Светом Сави да седне, на страој троножној столици. Седе Свети Сава,