Крај манастира у густој шуми монаси се спремају за литургију. Јутро је првим звоном означило литургију и молитву пред краљем Стефаном Дечанским. Бели бор мирише на смолу и ветар разапет као златан крст. Пролећно је време, све живи од радости. Буди се сваки лептир на цвету. Чује се тиха музика птица, акордом праве љубави. То мале зебе и ласте бојажљиво певају на сав глас. Зар оне знају да певају тако лепо? запита се један дечко у колони са мајком. Због великог празника Светог

Једнога дана Свети Сава је кренуо на пут. Путовао дугом планинском каменитом стазом, било је топло лето, сувада се у ваздуху осећао сладуњави мирис зрелог воћа и летњег цвећа, чуо се пој малих веселих птичица. Већ дуго, дуго ходајући Свети Сава се подоста уморио па реши да се одмори, предахне у старој колиби на којој је наишао. А у колиби седеше старац са дугм седм брадом и небеско плавим очима. Старац понуди Светом Сави да седне, на страој троножној столици. Седе Свети Сава,