Јелена Недељковић: Свети Сава и праштање

Једнога дана Свети Сава ишао је кршевитим пределима Херцеговине и наишао на сељака који је бесно замахивао штапом, покушавајући да истера комшијску стоку из своје њиве.

Човек је клео и небо и земљу, а када угледа Саву, не препознавши га, повика:

„Ево још једног беспосличара! Шта ме гледаш? Зар не видиш да ми је неправда појела и последње зрно мира?”

Сава му приђе полако, ослонивши се на свој пастирски штап, и загледа се у очи сељака. Сељак се тада лагано умири, схватајући да греши. Видео је ружну слику свог лица у Савиним очима, јер, светитељ би у таквим тренуцима постајао огледало човекове душе. Сава га погледа и мирно упита: „Брате, зашто толико гнева због пар стопа земље која ионако није твоја?”

Сељак се загрцну од беса: „Како није моја? Очевина ми је! Комшија ми је померио међу, украо ми је три бразде!”

Светитељ се сагну, захвати шаку земље и пусти је да му исцури кроз прсте.

„Погледај ову земљу,” рече тихо. „Она је овде била пре твог деде, и биће овде дуго након што тебе не буде. Ми не поседујемо земљу, ми је само позајмљујемо од Бога док смо живи. А ти, зарад три бразде прашине, продајеш три века мира у својој души.”

„Али он ми је нанео зло! Како да му опростим?” упита сељак, сада већ тишим гласом.

Сава му одговори причом која се и данас препричава:

„Праштање није слабост онога ко је оштећен, већ казна за онога ко је згрешио. Твој комшија носи грех као тежак камен око врата. Ако му не опростиш, ти тај камен држиш заједно са њим. Пусти га, нека он сам одговара пред Богом, а ти буди слободан. Јер, ко не опрашта, тај сам себи затвара врата раја, не због туђег греха, већ због сопствене тврдоће срца”.

Након ових Светитељевих речи, сељак је бацио штап, отишао до комшије и уместо псовке пружио му руку. На том месту, где су се двојица завађених људи помирила, кажу да је избила вода – хладна и бистра као суза, коју народ и данас зове „Савин извор”, у знак сећања на дан када је праштање победило гнев.

Свети Сава је за мене симбол братске љубави и помирења, али и симбол оне здраве, народне мудрости која је уткана у наш род.