Једнога дана Свети Сава ишао је кршевитим пределима Херцеговине и наишао на сељака који је бесно замахивао штапом, покушавајући да истера комшијску стоку из своје њиве. Човек је клео и небо и земљу, а када угледа Саву, не препознавши га, повика: „Ево још једног беспосличара! Шта ме гледаш? Зар не видиш да ми је неправда појела и последње зрно мира?” Сава му приђе полако, ослонивши се на свој пастирски штап, и загледа се у очи сељака. Сељак се тада лагано умири, схватајући да

Једног дана, Свети Сава је кренуо уским планинским путем ка једном селу у којем су се људи посвађали око међа и земље. Свако је тврдио да је баш он у праву, а речи су постајале све теже и од камена. Када је стигао, није их прекоравао, већ је тихо сео међу њих и саслушао свакога. Рекао је да земља остаје, а човек пролази, и да ништа није вредно изгубљеног мира у срцу. Подсетио их је да је поштовање највећа победа — победа над сопственом гордошћу. Постидео се најпре онај који ј