Десанка Даутовић: Свети Сава и благослов са длана

Једног дана је Свети Сава шетајући гледао лепоту око себе и природу која га окружује. Дивио се и мислио како је дародавна, шума опасана лепотом, ливаде пуне мириса и опоја. Поред камените шумске стазе жубор потока.

Огледао се, као на длану, у сени свеобухватног пространства, мислећи на спокојство, мир и срећу. Дариваће свима по педаљ ове лепоте са свога длана.

Угледао је дечака на брду са својим стадом, махнуо му. Дечак га упита: „Куда се запутио, јел гладан или жедан?“

„Нисам“, вели Свети Сава, „када гледам ову лепоту около!“

Пожелео је, молиће се, да сви људи, деца буду здрави, ведри, разборити и да их природа грли у изобиљу свега. Дај нам, Боже, свега по мало, да преживимо без алавости и спасење за све, лепе мисли, жеља, нада, здравља, без плача и јада. Умерено, смерно, довољно да за све буде у скромности.

Узеше нам једног дана Светог Саву и распеше, али услишене молитве свих скромних људи и врати нам се...

Толико векова прође, а Свети Сава је ту са нама и помаже колико може да се отргнемо из канџи пакла, да разум влада, скромност надограђује и молитва чарима прожима лепотом сав људски род у благостању.

Свети Сава одолева блажећи неправду према људима, учи их да мало вреди много. Све молитве и деобе са длана ће васкрснути, као што је и Сава васкрсао и живи са нама, уз нас и бори се...