top of page

Анкица Бискуповић: Свети Сава и тишина

  • 9 hours ago
  • 2 min read

Updated: 4 hours ago




Једнога дана, Свети Сава је ходио рубом шуме у сутон, ондје гдје се дан ломи о вечер као крух о гладне руке. Зрак је мирисао на смолу и влажну земљу, а небо је горјело тихим пламеном који не сагоријева, него опомиње.


На пању је сједио младић, погледа распршена као да је у свакој сјени тражио лице које је изгубио.


„Зашто не говориш?” упита га Свети Сава.


Младић подиже очи пуне немира.


„Говорио сам”, рече. „И превише. Ријечи су ми постале попут птица које се сударају у кавезу. Што сам више говорио, то сам мање разумио. Сада шутим, али ни у тишини не налазим мир.”


Свети Сава се не успротиви његовој боли. Сјео је до њега као да сједа покрај извора који треба најприје послушати, а тек онда пити. Дуго су шутјели. Тишина се међу њима ширила попут свјетлости која не тражи свједока.


„Тишина није празнина”, рече напокон Свети Сава, гласом који је звучао као да долази из дубине земље. „Она је простор у којем ријеч сазријева.”


„Али мене тишина плаши”, призна младић. „У њој чујем властите пукотине.”


Свети Сава подиже поглед према крошњама, гдје су се посљедње зраке дана задржавале као мисао која не жели отићи.


„Пукотина је мјесто кроз које улази свјетло”, рече. „Човјек који никада не чује властиту ломљивост, никада неће чути ни туђу бол. А без тога, свака ријеч остаје тврда попут камена који никада није био у ријеци.”


Вјетар прође кроз лишће и затрепери као дах над успаваном водом. Младић први пут не покуша побјећи од тишине. Допустио јој је да га обухвати, као што ноћ обухвати крајолик не да га избрише, него да га учини дубљим.


Кад је Свети Сава устао, вечер је већ била потпуна. Није оставио иза себе траг корака, него траг смирености.


У тишини која је остала, младић је напокон разумио: ријечи не вриједе по гласноћи, него по дубини из које долазе.


Тишина није одсутност смисла, него његово рађање; тек у њој ријеч постаје истинита.




Свети Сава за мене је лик унутарње сабраности – онај који не намеће свјетло, него га буди. У његовој тишини препознајем снагу која не раздира, него исцјељује.

Comments


Logo in English.jpg

© 2026 by Elektronski književni časopis „Enheduana” /

Enheduana Online Literary Magazine. 

Udruženje za promociju kulturne raznolikosti „Alia Mundi”

Association for Promoting Cultural Diversity “Alia Mundi” 

Dopunjuje se ažurno.

Logo 2 za fb.jpg
  • Black Facebook Icon
  • Black Instagram Icon
bottom of page