Снежана Шолкотовић: Свети Сава и девојче

Једнога дана Свети Сава је на свом путовању наишао на девојче које је поред старог плота плакало. Сузе су јој немилице квасиле лице, а јецаји су се болно отимали из груди. Није ни приметила када је Свети Сава застао поред ње и проницљиво је погледао.

— Зашто плачеш, дете? Шта те је то могло толико растужити и расплакати те лепе очи?

Девојче је рукавом хаљине стидљиво обрисало влажне образе и пажљиво погледало човека у скромној одећи.

— Не желим више да живим… Нико не цени мој рад, а радим напорно од јутра до мрака. Нико се од мојих вршњака из школе не дружи са мном. У школи ме исмејавају, говоре да сам ружна и често упиру прстом у мене као да сам губава. Иза леђа збијају неслане шале на мој рачун, како оно што радим ништа не вреди и џаба сав тај труд уложен у писање о љубави, самом животу…

— Јеси ли се ти, дете, погледала у огледалу?

Девојче је одмахнуло главом.

— Ниси, јер се бојиш да ћеш видети баш то што они мисле и говоре о теби… Није лепота само изглед на први поглед. Лепота се назире у очима, одише љубављу и шири душом мир. Лепота је поглед љубави којим дотичеш сваки цвет и подстичеш га да цвета, глас који одзвања попут прапораца и разгаљује тренутак, ветар који мрси твоју косу с уживањем…

Обриши сузе и не дозволи да ти завист и злоба других намећу црне мисли, како би те обесхрабрили да одустанеш од себе, од песме која оживљава успомене, заспалог свица у трави… од живота.

Живот је посут трњем, али од њега не треба одустати.

Девојче је помно слушало ове речи које су, попут мелема, лечиле њене недоумице и душевне ране.

— Љубав је свуда око тебе… Види како ти се маче умиљава око ногу. Оно ти овим гестом каже да те воли. Значиш му… Оно куче које си хранила весело маше репом и захваљује ти се… Цвет који си заливала мирише због тебе. Зар је то мало?

То што пишеш део је твоје душе и у томе многи налазе себе — неко утеху, неко охрабрење, неко подстрек да настави даље и бори се за своје циљеве.

Зато воли себе, оно што те окружује и што ствараш… Волеће те многи који схватају твоју племениту душу.

Живот је дар и вреди га живети на најбољи начин, уживати у свакој ситници са онима који те чине посебном и срећном.

Девојче се захвално насмешило, осећајући после ових речи у себи дубоки мир, тиху срећу… Схватила је поруку — треба живети због ситница, због себе…