Ilustracija: Copilot Na balkonu, u noći, prije sna Tražeći Te među zvijezdama Cigarete žar, kojeg se, kao ni Tebe, nisam uspio odviknuti, dogorijeva na rubu jagodica. Pusta je ulica. Mokri crni pločnici. Tek po neka prođu kola i sjete me da si otišla, sjete se mog bola. Oduvijek sam mrzio hotele, topla voda, zrcala i razbacane cipele. Putujući sa Tobom po svijetu nisam se mogao vezati za stvari. Sve što danas imam u prtljažnik stane: dokumenti, neki davni dani i mirisi Tvoji,

Ilustracija: Copilot Stavanger, 2025. Od krhkog papira gradimo svoje mostove — mostove koje vreme nikada ne može da istroši. Svaki put kada ih pređemo, crna slova se rasplamsaju, osvetljavajući naš put. Naše stranice — brodovi misli, plove ka novim epohama, a naše pero — neustrašiv moreplovac: jedno oko na horizontu, jedna ruka na krmi, a druga sidri značenje u luke razumevanja. Ne izneveravamo. Kao voda, usecamo svoj prolaz oko kamena, da bismo reku do žednih doveli. Naši mo

Ilustracija: AI BOJE JESENI Od najranijih dana dvadeset prvog veka Počeću da savijam prste, Jer buduća ljudska zamešateljstva Mogu da naslutim po znacima. Onaj ko ima višu volju i dar, Najtananije krilce slova, Visoko nad večnom vatrom, I upravo je on sebi sagradio kuću od slame. I kao najjednostavnija stvar na svetu Od svakog ljudskog početka, Ta kuća, prostotom suvog drveta, Stajala je nad besnom provalijom. Vreme je prolazilo, brišući i rušeći sve, Ali u kući se ništa nije

Ilustracija: AI U svitanje rujne zore Tamo gde se svetlost rađa Vi stojite u senci Gospodo Gledam vas Bez osećanja prođoste Ko oblak sivi...

Ilustracija: AI U Gazi, sve se ljudsko gazi, raščovjek gazi, djecu, starce... teror, genocid, glad... teror gladi... rasčovječnosti,...

Ilustracija: Meta AI Oči Azije prate me svugde Gde god krenem u mislima Od Mongolije do Irana, od  Vladivostoka do Urala, Dečije,...

Mama mi je poklonila lutku crne kose i smeđih očiju. Rekla mi je da liči na mene, da sav strah, bol i suze neće biti moje, već njene....

Zapamti... Ti nisi sama. Krhka si, slabašna dama. Kraljica, majka, obična žena. Zapamti, Velika je tvoja cena. Zakorači hrabro, odvažno,...

Sve su djevojčice Eve, nose grijeh pramajke, tako su čiste i bijele, vjeruju samo u bajke. Imaju potpuno pravo, da uče, žele i rastu, da...

Obe moje bake, Marija i Aleksandra maloletne behu kad ih roditelji udadoše po svome nahođenju, da reše svoj problem ženske čeljadi u...

Poklonila sam moru pregršt tišina i nemira svaki drhtaj mukom ogrebala podivljaloj ruži prkosila Ja sam samo dijete ne diraj mi snove ,...

Bio je osmijeh, ukrali su ga. Bio je veseo dječiji pogled, ni njega više nema. Ukrali su ga. Igra loptom i lutkom, i ona je bila. Nema je...

Ja sam još dete i život moj tek sviće, Sanjam o nauci, putovanjima i knjigama, a ne o suprugu, deci, braku i obavezama. Ja neću da budem...

Na obodu varoši male, u straćari punoj tuge, živela je Emina, sa senkama od patnje duge. Majka i pijani očuh - svađe, galama i pretnje,...

Iz prikrajka ugla jednih nevinih očiju Stoji raskaz istine opisan imenom Nevinost jednog deteta koji ispisan je tragom duše Nikada više...

Imala je 12 godina I bila najlepša u kraju; To sve komšije pamte i znaju. Meni je bilo devet, I radovale smo se igri, I rascvetalom ,...

Trčim bezbrižno Sumom, igram se virovima U brzoj planinskoj Reci, Bacam piljke u reku Obasjana suncem. Optužena na Travi, nisam videla Ko...

Dеsеt godina, titraj u oku, malеna šaka, i vеsеo poglеd polеtnog đaka. Jеdanaеst godina, simpatijе krеću, osmеh jе smеo, od srca jе...

Rodila sam se u mirisu poljskog cveća. Prohodala bosa i srećna na livadi. Progovorila na jeziku prirode. Umvala se jutarnjom rosom....

Hladno je i mrzlo jutro. Čim otvorih oči u davno bakino ruho svježu misao presvuko’ pogledam u ovo vrijeme slijepo i gluho zaplovim kroz...