Teodori, novembra 2024. Ako Boga znaš Ne sedaj pod nebo kameno Prokleto na nas zinulo Guta mi ruke grljene Ako Boga znaš Ne kopaj se živa...

Vozovi dolaze i odlaze Odnose dane i godine, Sećanja i uspomene. Dok čekamo bolje dane I da nam konačno svane Očajni, nemi i sebični...

Posljednji voz Ne bješe to voz, ni poziv za raj, niti sumnja da je kraj… bješe dan ko svaki drugi… Gospode privi ih na grudi! Okovan u...

Ne nemoj palkati mama, malo je samo bilo mračno seka je tu i nisam sama, i sad je tako svetlo sa neba. Uteši rečima i drugu majku tu ima...

Tiče se ovo cele Srbije (posvećeno svim stradalima) Nestade daha u jednom danu, Suze su tihe, tiše od svega Muk u sobi, crnilo, pakao Da...

Zar je moralo to da se desi...? Anđeli sa neba bolno plaču, Beskrajna tuga, k'o avet ječi, dok bližnji jauču... Neutešni ljudi u Novom...

I nebo je nadstrešnica koja ne sme da se uruši. Kada krik postane nem, on potresa nebesa. Ipak, ponekad, reči ućute na tren. I taj tren...

Beše novembar i beše prvi, rekao bi čovek novembar kao svaki drugi. Odjednom tresak, vrisak i muk, uveriše nas da ovaj novembar nije...

(Kada umrem) Iskrena sućut! Čekam na ulaz u raj, Draguljima popločan. Zlatna vrata raja Zaključana stoje, Čekajući na duše svoje. Jedna...

Juče se ljudima Srušio krov na glavu Jednom deki Ostao je Prazan zagrljaj Skamenjen na peronu Čeka voz Za poslednji ispraćaj Vrisak je...

NEEEEE... Nečiji nemar, ili sramota da odnese toliko žovota... NEEEEE... Ne da se zapiše da to ne sme da se dogodi više. Svako odgovoran...

Ovde gde tišina ćuti najglasnije gde nevinost snove sahranjuje zemlja puca pod težinom tuge svaki korak je tihi odjek jer seća na one...

Danas je jedan grad postao zaleđen Danas se strašno čudo dogodilo Ne pamte ljudi strahote divnoga grada Kao da mu je netko pamet pomutio...

Iz zenica se širi boĺ Zgusnut, taman! Zaustavljene mìsli Ne primaju sliku Ruševine... Vide ljude Nasmejane Koji odlaze Dolaze... Iz...

Kiša suza lije po ruševinama gde su životi nestali u tami ispod naslaga teških bezumnih dela koje drugi učiniše nehajno nemarni U...

Železnica, simbol nečijeg početka, zadnja stanica nečijeg kraja. Stanicu na koju stignemo tačno da se sudbine isprepletu i da napišu...

Ne postoji kazna za zločin od kog nam srce krvari, neće vratiti osmehe dečije pokajničke reći ničije. Ne postoje reči utehe niti bol...

Jedna će majka svisnuti od tuge Sin joj se igra na obodu duge. Šest godina imaše; I samo je hteo da nastavi put, Kad ga je zatrpalo...

Osmeh ti se sledio, grade naš. Ni molitva ni urlik ne mogu ga vratiti. Iz rane ti krv lije I damar četrnaest puta odzvanja već peti...

Činilo se da je isto Jutro nebo i Sunce Osmeh na licima Pozdrav na usnama Zagrljaj u rukama Da se reči utrkuju San prepričaju Do kraja...