Beše novembar i beše prvi, rekao bi čovek novembar kao svaki drugi. Odjednom tresak, vrisak i muk, uveriše nas da ovaj novembar nije...

(Kada umrem) Iskrena sućut! Čekam na ulaz u raj, Draguljima popločan. Zlatna vrata raja Zaključana stoje, Čekajući na duše svoje. Jedna...

Juče se ljudima Srušio krov na glavu Jednom deki Ostao je Prazan zagrljaj Skamenjen na peronu Čeka voz Za poslednji ispraćaj Vrisak je...

NEEEEE... Nečiji nemar, ili sramota da odnese toliko žovota... NEEEEE... Ne da se zapiše da to ne sme da se dogodi više. Svako odgovoran...

Ovde gde tišina ćuti najglasnije gde nevinost snove sahranjuje zemlja puca pod težinom tuge svaki korak je tihi odjek jer seća na one...

Danas je jedan grad postao zaleđen Danas se strašno čudo dogodilo Ne pamte ljudi strahote divnoga grada Kao da mu je netko pamet pomutio...

Iz zenica se širi boĺ Zgusnut, taman! Zaustavljene mìsli Ne primaju sliku Ruševine... Vide ljude Nasmejane Koji odlaze Dolaze... Iz...

Kiša suza lije po ruševinama gde su životi nestali u tami ispod naslaga teških bezumnih dela koje drugi učiniše nehajno nemarni U...

Železnica, simbol nečijeg početka, zadnja stanica nečijeg kraja. Stanicu na koju stignemo tačno da se sudbine isprepletu i da napišu...

Ne postoji kazna za zločin od kog nam srce krvari, neće vratiti osmehe dečije pokajničke reći ničije. Ne postoje reči utehe niti bol...

Jedna će majka svisnuti od tuge Sin joj se igra na obodu duge. Šest godina imaše; I samo je hteo da nastavi put, Kad ga je zatrpalo...

Osmeh ti se sledio, grade naš. Ni molitva ni urlik ne mogu ga vratiti. Iz rane ti krv lije I damar četrnaest puta odzvanja već peti...

Činilo se da je isto Jutro nebo i Sunce Osmeh na licima Pozdrav na usnama Zagrljaj u rukama Da se reči utrkuju San prepričaju Do kraja...

Niko nikad saznati neće jesu li se u tom kratušnom času između dva huka jejine ljudi ko anđeli obrušili na kamenje ili se kamenje...

Plakaćemo sutra. Danas nam je bes nadvladao jad. Belina jutra Ne donosi svetlost u Novi Sad. Utehe nema. Za pravdom žudimo, pravda nam...

Da li je taj dan nebom projezdio znak da li se odlomilo u gorju stenje da li je odjeknuo majčin zov da l' bio je slučaj il' izazov. U...

Utihnule su ptice nad Novim Sadom. Vazduh je nepokretan od težine bola. Ne čuje se više ni šum lišća na drveću, sivilo poništava jeseni...

Grom od betona vrisnu na detinjstvo, mladost, nanizane godine. Pod tonama blokova nestali su životi, a krenuli su radosno u zagrljaj...

Dan okupljanja nevinih na putovanje koje se nikad nije desilo, dan se pretvorio u noć, u neizmeran bol, gde ni suze ne mogu da pruže...

Niko i ništa nije utihnulo... kad za njima ponosno koračaju oni koje su ostavili u suzama i bolu...