Слободан Цвитковић: Свети Сава и дечак

Једнога дана Свети Сава је кренуо да се прошета. Док се, удубљен у своје мисли, полако кретао угледао је малог дечака како стоји сам крај пута и узнемирено гледа око себе. Кад се Свети Сава приближио дечаку видео је да из његових крупних очију избија нека туга.

Помиловавши дечака по глави Свети Сава га упита:

„Зашто тако мали стојиш сам и уплакан?”

Осетивши неку благодарну снагу, па иако није познавао тога човека, дечак подиже главу и тихо рече:

„Хтео бих када одрастем да будем частан и поштен човек.”

Ту застаде и као да се уплашио својих речи нагло ућута.

Осетивши да се у дечаку нешто ломи Свети Сава га упита:

Шта те спречава да ту своју жељу оствариш?”

Охрабрен његовим благим речима дечак настави:

„Немам ни оца ни мајке и никога другог ко ће ми у томе помоћи.”

Иако крећући у шетњу Свети Сава није имао намеру да се задржава, ухватио је дечака за руку и полаку су заједно сели на траву. Кад је Свети Сава видео да се дечак смирио и ослободио свога унутрашњег страха, и да пажљиво слуша и у свест упија сваку изговорену реч, Свети Сава је наставио да говори:

„Од сада, па надаље посматрај живот око себе и покушај да за сваки догађај који видиш, не слушаш шта други људи о том догађају говоре. Потруди да о свему размислиш и у својој глави процениш да ли је то што си видео добро или лоше. Иако никога немаш да ти помогне, на тај начин ћеш сам себи помоћи да ти се оствари жеља да постанеш частан и поштен човек”.

Свети Сава је просветитељи и духовни отац чије учење помаже људима да се од детињства до краја живота крећу правим путем.