Једнога дана Свети Сава је кренуо да се прошета. Док се, удубљен у своје мисли, полако кретао угледао је малог дечака како стоји сам крај пута и узнемирено гледа око себе. Кад се Свети Сава приближио дечаку видео је да из његових крупних очију избија нека туга. Помиловавши дечака по глави Свети Сава га упита: „Зашто тако мали стојиш сам и уплакан?” Осетивши неку благодарну снагу, па иако није познавао тога човека, дечак подиже главу и тихо рече: „Хтео бих када одрастем да