Милош Белоица: Свети Сава и окамењено стадо

Једног дана упути се Свети Сава, преко брда и поља, да обиђе народ и чује шта о вјери зборе, како се прима и примјењује његова мисао. Да провјери да ли је његов труд, молитва и жртва схваћена и прихваћена код народа у правој мјери. Прошао је неколико села, али не срете живе душе на путу, тако ријеши да сврати у једно село и потражи од домаћина срк воде да се окријепи.

– Добар дан, добри доме!

– Добро ти Бог дао, честити човјече! – одговори домаћин.

– Хоћеш ли ми дати мало воде? – упита га Сава.

– Сједи да се одмориш намјерниче, видим да си уморан, док донесем чисте изворске воде са Савиног извора.

Скочи на ноге лагане, похита према оближњем извору, срећан што пред својом кућом види мудрог човјека.

– Хвала ти, добри домаћине. Бог ти дао здравља, напретка и радости међу чељадима.

Након његовог благосиљања домаћин приђе и пољуби му руку, па изговори:

– Хвала, праведни Оче!

Пошто се опростише, Сава настави свој пут.

Пјешачио је истрајно, одмарао у хладу и тишини, молио се, разгледао предјеле...

– Како се зове оно село, дијете? – упита плећатог косача.

– Савин Бор!

– Зашто се тако зове? – новим питањем призва младића да застане, баци косу од себе и упути се к њему са осмијехом на лицу.

– Како зашто!? По нашем Светом Сави! Драги човјече.

...Савин Бор, Савина бара, Савино Село, Савина вода, Савина, Савино Поље, Савин бунар, Савина чесма... све то људи назваше по Сави, утемељивачу вјере и имена српског.

Настави даље старим друмом, а кроз срце му круже ријечи пређашњег саговорника...

Тако га пут доведе до Рујишта, жедан и исцрпљен потражи од чобанина да помузе овцу, да попије мало млијека и окријепи своју душу.

– Бјежи, просјаче! Од мојих оваца би млијека да пијеш! – узвикну неочекиваним гласом, осионо непромишљени чобанин!

– Нека ти Бог да разума! – изговори и упути се низ путељак, не окрећући се.

Неколико неравномјерно распоређених бусена земље остало је да свједочи, да се препричава, да је овом земљом пролазио неки Свети човјек, и да му чобанин није дао да се напије свјежег овчијег млијека, а да је као казну од Бога окамењен поред језера, са својим стадом.

Преносила се легенда, и на њој васпитавале генерације, да увијек треба помоћи путнику намјернику, добронамјерном човјеку, када ти се у врлетним и суровим горштачким крајевима обрати за помоћ, храну, шољу млијека или чашу воде... а ако баш ништа немаш чиме би га угостио, онда би лијепа ријеч широм отварала врата властите душе и односила зебњу и терет са лица човјека, незнанца.

Свети су корачали земљом, можда су ходали и међу нама, али један је био утемељивач Славе, његово име је Растко – Свети Сава.