Марија Стојић: Свети Сава и три звезде

Једнога дана, Свети Сава је ходајући гором срео неког човека како седи на великом камену. Толико је изгледао потиштено и љутито у исто време да је Светом Сави човекова глава изгледала већа од камена на ком је седео. Застао је крај њега упитавши га:

– Помаже Бог, добри човече! Да се ниси изгубио па изгледаш тако замишљено?

На то му човек одговори:

– Нисам се ја изгубио, већ сам нешто изгубио. Можеш ли ми ти помоћи да самог себе не изгубим због тог изгубљеног?

У том тренутку поред њих протрча зец. Човек се веома уплашио, као да је неко њега јурио. Одмах након зеца, поред њихових ногу прође змија. Човек је гледао у штап Светог Саве као да ју је њиме хтео ударити. Затим је вук пројурио погледавши у њих. Човек га ошину погледом као да је угледао непријатеља.

Свети Сава, као да се ништа није догодило, одговори му:

– Помоћи ћу ти. Ти си изгубио крст. Прекрсти се. Ускоро ће вече, када угледаш три звезде прекрсти се поново и позови на Свето Тројство, и тако сваког дана.

Човек га погледа, устаде са камена и прекрсти се. Човекова глава више није изгледала већа од камена те  Свети Сава настави својим путем. А човек угледавши три звезде, прекрсти се поново и рече: 

– У име Оца, и Сина, и Светога Духа, амин. 

Кад год је након тог сусрета осетио тежину у својој глави, човек се крстио, увек се сетивши оне три звезде. 

Свети Сава као просветитељ представља дијахроног путника који са собом носи учитељску, религијску и моралистичку идеју. Тако је у овој причи замишљен као путник који уочава човекове мане, а које симболизују животиње (плашљивост, искушење, похлепа), указујући на крст и Свето Тројство као помоћ.