Зоран З. Бањац: Свети Сава и његова молитва

Сиђе, наших дана, Свети Сава међу свој род. Дође да обиђе највеће Светиње и децу своју духовну у њима, где Богослуже у слози и љубави...

Авај, затече Богомоље у рушевинама и оскрнављена гробља Православна! И виде неки други народ где господари српском земљом... изненади се веома, али одлучи да крене на север, надајући се да ће тамо наћи своје и да ће од њих добити логично објашњење за ово што је затекао...

Како иђаше даље, наиђе на људе чији говор препознаде као свој и обрадова се! Али, никако није успевао да разуме о чему говоре, а чинило се да се око нечег жустро свађају...? И виде да су одевени у непознате му ношње и обувени у обућу са шиљцима на петама и у потковане чизме, као да се у бој спремају...

И како даље иђаше, примети да је Цркава све мање и да су углавном празне. И виде свештенство које некуда жури и више му изгледаше као какви управитељи поседа неголи као Божји апостоли... Забринут, ћутећи настави на север...

Стиже, најзад, у велики бели град, препун разних кула, које као да Небесима стреме... И угледа Храм велелепни и схвати да је њему посвећен. Опет се на трен обрадова, али виде да је у Храму мало верника и да су им молитве млаке и једва разумљиве... тад постаде свестан буке која га је целим путем пратила и све јачом постајала: личило је то на некакву музику, само јаког и нападног ритма досадно понављајућег и мршаве мелодије...

Није више могао да ћути. Обратио се залудној групи људи испред Светиње:

— Каква вам је ово музика, децо моја? И зашто на молитви нисте, кад вас већ неки посао не заокупља?

Гледају га људи подозриво. С подсмехом на уснама, рече му један:

— Шта је, бре матори? Шта смараш? Иди на гробље, хватај ред...

Збуни се Светитељ. Зна да је у својој земљи, међу својима али, шта се ово дешава, није могао да разуме...? Одлучи да послуша оног младог човека и упути се на гробље, да тамо потражи одговор...

Од гробља до гробља, увек исти призор: уз ону сталну музику, у оној грдној обући, скачу Срби по хумкама предака! Неко коло играју, али то коло није?! Кроз целу ту гунгулу покрета и звукова, допре из гробова вапај! И виде Свети где покојници прикупљају своје кости, изнова разбијане том дивљом игром! И чу јецај неми и схвати сав ужас покојних...

Схрван тугом, врати се Свети Сава на Небеса. Постиђен оним што је у роду му доживео, паде пред Господа и сузама изли молитву:

— Молим ти се, Царе и Боже, на Страшноме Суду Твоме, не буди им Судија! Јагње буди, смилуј им се! Та, ко ће претећи...?!

Уз Светога Саву, пред сина свог, на колена паде Пресвета Богородица...

Свети Сава је благодет Господња Србима. Благодет, узор и нада... Повратак на духовне стазе прокрчене Светосављем, једини је пут до духовног и сваког другог спасења Српског рода...!