Магдалена Реџовић: Свети Сава и трешње

Једнога дана, Свети Сава је пошао да обиђе манастирски воћњак. Трешње, тек заруделе, мамиле су несташну децу која су их радо јела и тако недозреле.

Светитељ виде тројицу малишана како се отимају и гурају крај потока који је протицао кроз воћњак.

− Помаже Бог, децо.

− Бог Вам помогао, оче.

− Шта радите? − упита их.

− Не можемо поделити трешње. Сваки мисли да му више припада. − − одговорише деца углас.

− Ја сам најстарији и мени највише треба. − јави се први дечак.

− Ја сам најбржи и мени највише треба. − пркосно рече средњи.

− А ја сам најмањи и мени највише треба да бих порастао. − скоро плачним гласом рече најмлађи.

Светитељ их пажљиво саслуша и упита их:

− Да ли сте спремни прихватити да ја будем онај који дели?

− Јесмо, оче. − повикаше радосно деца.

Свети Сава подели на равне части трешње и рече им:

− Запамтите, децо драга, права радост је у дељењу. Не узимајте више него вам припада јер ће вас то удаљити од најрођенијих.

Похлепа нас удаљава једне од других, али и од Бога.

Деца се захвалише и радосно одоше поскакујући.

Свети Сава је просветитељ, помиритељ, онај који је путеве градио и где их није било.