Душан Стојковић: Свети Сава и грешник

— Једнога дана, Свети Сава је наишао на уморног старца од двадесет и четири лета. Седео је поред Топлице и неуморно прао руке. Вода је била хладна, кожа попуцала, руке црвене, али он није престајао.

— Шта переш? — упита га Свети Сава.

— Грехе - одговори човек, — колико год да перем, не силазе са дланова.

Свети Сава седе поред њега, погледа реку и упита га:

— Колико дуго то чиниш?

— Од дана када сам схватио шта сам учинио. Од тада не смем да престанем, јер ако престанем, све ће ме сустићи.

Свети Сава тада узе човека за руке и одмакну их од воде.

— Вода пере прљавштину — рече Свети Сава — а не грехе.

— А шта их онда пере? — упита човек.

— Признање. Покајање. Опроштај. —одговори Свети Сава, — и одлука да се више не враћаш истим путем.

По први пут човек погледа Светог Саву у очи.

— Хоће ли ми бити опроштено? — упита.

— Опроштај није награда. —

рече Свети Сава. — Он је почетак, јер је Исус рекао: Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.

Свети Сава је глас између жетве и мрака, између кривице и опроштаја, између земље и неба. Тишина у његовом гласу је пут ка унутрашњем спокоју човека.