— Једнога дана, Свети Сава је наишао на уморног старца од двадесет и четири лета. Седео је поред Топлице и неуморно прао руке. Вода је била хладна, кожа попуцала, руке црвене, али он није престајао. — Шта переш? — упита га Свети Сава. — Грехе - одговори човек, — колико год да перем, не силазе са дланова. Свети Сава седе поред њега, погледа реку и упита га: — Колико дуго то чиниш? — Од дана када сам схватио шта сам учинио. Од тада не смем да престанем, јер ако престанем, све ћ

Из злата туге светлост си пила, и српску душу у вез претворила. Кад речи нема, ткањем збориш, сваку тишину у молитву твориш.