Једнога дана, Свети Сава је наишао на човека који је седео поред пута, оборене главе и празних шака. Није просио, нити је пролазнике заустављао. Само је седео, као да чека да пут прође мимо њега. Свети Сава му приђе и упита: „Шта те мучи, пријатељу, да се ниси изгубио?” Човек подиже поглед, загледа се у Светог Саву и тихо одговори: „Грешио сам много. И сада не знам куда да идем.” Свети Сава се осврну око себе. Пут је био широк, прашњав, са много трагова који су се укрштали. „

— Једнога дана, Свети Сава је наишао на уморног старца од двадесет и четири лета. Седео је поред Топлице и неуморно прао руке. Вода је била хладна, кожа попуцала, руке црвене, али он није престајао. — Шта переш? — упита га Свети Сава. — Грехе - одговори човек, — колико год да перем, не силазе са дланова. Свети Сава седе поред њега, погледа реку и упита га: — Колико дуго то чиниш? — Од дана када сам схватио шта сам учинио. Од тада не смем да престанем, јер ако престанем, све ћ