Стефан Ђурић: Свети Сава и обичаји

Једнога дана, Свети Сава је идући путем кроз једно село пролазио крај куће гдје су се домаћини спремали за славу. Бјеше четвртак, дан пред славу, а домаћин пред кућом пече јагње и прасе.

— Помаже Бог, домаћине. Зар за крсну славу, петком да мрсите?

Тиме очекујете Божју милост и благослов? – упита Свети Сава.

— Такав је код нас обичај, светитељу, а и сутра није никакав пост. – одговори домаћин.

— Какав обичај? – тужно упита Свети Сава.

— Тако су наши очеви и дједови радили, и дједови наших дједова. Свети Ђорђе је одвајкада мрсна слава. То се зна! – каза домаћин.

Тада Светитељ, с тугом у очима, сјевши крај домаћина рече:

— Обичаје праве људи. Знаш како кажу: „Сто села, сто обичаја.” Наш обичај треба да буде Христос. Држимо се Христа, Он је глава свима. Постите сваку сриједу и петак, спомињавши Христову издају, распеће и крсну смрт, тако је прописано, па тако и славе славите. Прослављајући Свеца, прослављамо самога Христа!

— А шта да радимо са оним што су нам преци пренијели? – упита домаћин.

— Живе подучите, а за упокојене се молите. Када слава падне у сриједу и петак постите, па ће и њима и вама Господ опростити до сада учињено. Нама, србима је дато да дижући славу, кроз заступништво Светитеља од Бога имамо благослов.

Домаћину низ лице кренуше сузе, а Свети Сава га помилова по глави.

— Сузе су доказ покајања. Плачи чедо моје, и прослављајући славу, радујући се Васкрсењу. – рече Свети Сава.

— Живјех у незнању и гријеху, оче – рече домаћин – моли се да ми Бог опрости.

— Лоше обичаје треба одбацити, па макар и од очева били. Чуо си како треба – рече Свети Сава – и не гријеши више.

„Идите, вели Господ, и научите све народе... учећи их да држе све што сам вам заповједио”

Домаћина дубоко у срце дирнуше мудре ријечи Светога Саве, а лице његово засија попут свијеће.

Од тада се свуда код срба пости сриједа и петак, слава прославља литургијски, а обичаји дијеле на лоше и добре.

Свети Сава је опомињући глас православног живота, путоказ мудрости, симбол љубави и нашег заједништва. Његов глас и позиов чују само они чисти срцем. Свети Сава нас својим примјером учи доброти, безусловној љубави, трпљењу и радости. Живјећи Светосавски, обитаваћемо у Христу. Радосна туга – пут је ка Васкрсењу!