Драгана Стојановић: Свети Сава и младић

Те ноћи, црни облаци су сакрили и месец и звезде. Младић је стајао на ивици шуме, оклевајући да закорачи.

Изнад шуме се назирала купола. Није светлела. Изгледала је само као још тамнија сенка у тами.

— Тамо је светлост — рекли су му. Али он није видео ништа.

Већ је помишљао да се врати кући, кад су се иза њега зачули кораци. Не нагло, него још издалека, али су му онда брзо пришли.

Када се окренуо, угледао је монаха у једноставној ризи. Лице му није било обасјано, али ни сакривено. У његовој појави било је нечег што је омекшавало простор око себе.

Младић се присетио ко је он, пре него што је чуо глас.

— Свети Саво — прошапутао је изненађено.

Свети Сава га мирно погледа, без прекора, као човек који је некада и сам стајао на ивици исте такве шуме.

— Чега се бојиш? — упита.

— Да ћу се изгубити.

Свети Сава се благо насмеши.

— Не губи се онај ко иде. Губи се онај ко стоји.

Младић погледа у шуму. Дрвеће му је личило на затворена врата.

— Али не видим пут.

— Пут се не види унапред — рече Свети Сава. — Он настаје под стопалима.

Тишина између њих се испунила стрпљењем.

— Хоћеш ли ићи са мном? — упита младић.

— Ићи ћу иза тебе, док не схватиш да можеш сам.

Младић је неко време чекао да се речи угнезде у њега.

— Кренућу! — прозборио је сигурнијим гласом.

Удахнуо је дубоко и закорачио. Мрак није нестао. Није се раздвојио као завеса. Али више није био исти. Није био непрозиран. Под младићевим ногама шкрипнуо је први корак, па други. Шума се није отворила, али више није изгледала претеће.

— А ако се поново уплашим? — упита младић, не осврћући се.

— Уплашићеш се — одговори Свети Сава, прибрано. — Ипак, страх ти није заповест. Он је само део твоје сенке. Ти бираш да ли ћеш стати или наставити.

Младић осети како му се срце умирује. Не зато што је мрак мањи, него зато што више није чекао да види упаљено светло.

Кад стигоше до чистине, Свети Сава поново проговори.

— Даље ћеш сам.

— А ти?

— Ја сам већ тамо где треба да будем.

Младић се окрену, али Свети Сава као да је постао део тишине из које је дошао.

Купола сада није била светлија. Али младић више није тражио светло изван себе.

Закорачио је.

И пут се створи.

Свети Сава за мене није само значајна историјска личност, већ носилац смирења и мудрости, као и унутрашњи водич за проналажење сопственог пута у неизвесности, који води ка унутрашњем разумевању и смислу. Представља човеково охрабрење на путу тражења врлина.