Те ноћи, црни облаци су сакрили и месец и звезде. Младић је стајао на ивици шуме, оклевајући да закорачи. Изнад шуме се назирала купола. Није светлела. Изгледала је само као још тамнија сенка у тами. — Тамо је светлост — рекли су му. Али он није видео ништа. Већ је помишљао да се врати кући, кад су се иза њега зачули кораци. Не нагло, него још издалека, али су му онда брзо пришли. Када се окренуо, угледао је монаха у једноставној ризи. Лице му није било обасјано, али ни сакри