Здравка Бабић: Свети Сава и име које је већ било празник

Свети Сава је, говорило се, у зимским ноћима пролазио кроз народ као тихи путник. Није га свако могао видјети, али су многи осјећали његов корак: у топлини огњишта, у ријечи која помири, у руци која подигне човјека.

У љетописима се не биљежи сваки догађај, али народ памти оно што има смисла.

Причало се да је једне зиме, на Савин дан, у каменој херцеговачкој кући рођено женско дијете. Док су звона звонила за светитеља који је народу дао слово и пут, у истом часу једна мајка је на свијет донијела нови живот.

— Данас је Савин дан — рекли су.

— Нека јој име буде Сава — одговорио је неко тихо, као да не изговара име, него завјет.

Те ноћи, говорило се, Свети Сава је пролазио кроз крајеве гдје је камен тврђи од хљеба, а срце мекше од снијега. Застао је над колијевком дјевојчице која је носила његово име.

Није се зачудио.

Јер име није било случајно. Име је било пут.

— Нека ова Сава буде тиха вода — као ријека што памти и кад је под земљом — говорио је благослов који нико није чуо, али га је кућа осјетила. — Нека не носи мач, него милост. Нека не подиже глас, него човјека.

Године су пролазиле.

Нико тада није знао да ће та дјевојчица једнога дана постати мајка. И да ће у њеној кући поново расти ријечи, поново горјети свијећа, поново се учити да је знање свјетлост.

Није знала да носи име светитеља као украс.

Носила га је као одговорност.

И кад би јој било тешко, кад би се питала има ли снаге да остане тиха вода у немирном времену, сјетила би се да име није случајно дато.

Јер негдје, изнад видљивог, онај који је некад над њеном колијевком застао, и даље хода кроз народ.

И тако се у једном дану спојило двоје: светитељ који је учио народ да чита и жена која ће учити дијете да буде човјек.

Јер понекад се празник не слави само у цркви.

Понекад се празник роди.

И зове се — Сава.

За мене је Свети Сава пут који спаја мајку и дијете, тишину и ријеч, коријен и будућност. Он је благослов који се преноси кроз женску снагу, кроз мајчину руку што подиже и кад сама нема снаге. У свакој мајци која учи дијете да буде човјек, наставља да хода његов тихи корак.