Свети Сава је, говорило се, у зимским ноћима пролазио кроз народ као тихи путник. Није га свако могао видјети, али су многи осјећали његов корак: у топлини огњишта, у ријечи која помири, у руци која подигне човјека. У љетописима се не биљежи сваки догађај, али народ памти оно што има смисла. Причало се да је једне зиме, на Савин дан, у каменој херцеговачкој кући рођено женско дијете. Док су звона звонила за светитеља који је народу дао слово и пут, у истом часу једна мајка је