Жаклина Перић: Свети Сава и домаћин

Једнога дана Свет Сава је кренуо у шетњу поред реке. Вода је безбрижно текла и стварала неку умирујућу атмосферу. Идући путем, он сретне једног доброг домаћина. И уз чaшицу разговора, како то иначе бива, овај му изрече своју муку.

Охрабрен Савином поверљивошћу, пожали се на једно од своје деце:

— Има свега довољно — каже он —

обезбедио сам све што је било у мојој моћи. Али то дете се некако затвара за спољни свет, одбија интеракцију са другима, повлачи се и живи замишљено међу књигама. Искрено ме брине и не знам како да допрем до свог чеда — рече. — Поврх свега, изгледа болно незахвално, колико је незainteresовано за материјални свет.

Свети Сава се замисли мало, па га приупита:

— Како се хране у кући?

Ту он, домаћин, мало зачудјен, пође нашироко да набраја домаће специјалитете, здраве намирнице и умећност домаћице. О берићету поља и напретку домаћинства тек је имало шта да се каже.

— Е, видиш — рече му мудри наш Отац Сава — овом детету је потребно више од тога.

Овде се наш домаћин збуни и запита:

— Шта још веће и битније има од тога?

— Треба му друга врста хране — објасни Свети Сава. — Духовна. Твоје дете жели смисао и дубину, баш као ова река што у себи дубоко носи живот и зна циљ свог пута. Подари свом детету Христа, који је једина смислена храна у животу.

Човек поћута и размисливши схвати да немамо сви исте приоритете ни апетите. Сви смо различити и сви смо јединствени, тако и наш опстанак захтева јединствену употребу могућности.

Потреба за телесном храном има коначност, глад за смислом је вечита.

Наш Свети отац Сава посредује пред Богом за свој народ. У духовном смислу сви смо род хришћански у оној мери у којој се потрудимо да напредујемо до мере раста Христовог. Свети Сава својим изборима у животу сведочио је Јеванђеље и Христа и тиме нам указао на пут истине и смисла.