Једнога дана Свет Сава је кренуо у шетњу поред реке. Вода је безбрижно текла и стварала неку умирујућу атмосферу. Идући путем, он сретне једног доброг домаћина. И уз чaшицу разговора, како то иначе бива, овај му изрече своју муку. Охрабрен Савином поверљивошћу, пожали се на једно од своје деце: — Има свега довољно — каже он — обезбедио сам све што је било у мојој моћи. Али то дете се некако затвара за спољни свет, одбија интеракцију са другима, повлачи се и живи замишљено међ