Једнога дана Свети Сава је на свом путовању наишао на девојче које је поред старог плота плакало. Сузе су јој немилице квасиле лице, а јецаји су се болно отимали из груди. Није ни приметила када је Свети Сава застао поред ње и проницљиво је погледао. — Зашто плачеш, дете? Шта те је то могло толико растужити и расплакати те лепе очи? Девојче је рукавом хаљине стидљиво обрисало влажне образе и пажљиво погледало човека у скромној одећи. — Не желим више да живим… Нико не цени мој