Снежана Ћурчић: Свети Сава и дечаци

Једнога дана ишао је Свети Сава уском стазом преко брда. Около стазе, на више места, са обе стране пута гранали су се трнати купињаци.

Стазом је туда могао проћи само један човек.

Ако би из супротног правца наишао неки путник, морали су тада један другом уступити пролаз.

Тако идући, занесен у побожне мисли, Свети Сава наиђе на два дечака која су стајала један наспрам другога и љутито галамили:

— Склони се да прођем!

— Нећу, склони се ти да ја прођем, ја сам први стигао!

— Нећу, ја сам старији и већи, има да ме послушаш!

Свађа је већ претила да пређе у физички обрачун, што не би било ни за једног од њих добро. Само би се у тој борби изгребали и изубијали.

Свети Сава стаде, па им се обрати:

— Добар дан, дечаци! Што сте се узјогунили ко два јарца на брвну?

Дечаци га збуњено погледаше, какви сад јарци и које брвно, кад су они на путу.

Св. Сава им исприча причу о тврдоглавим јарцима и како се нису хтели договорити него су оба упала у поток.

— Ако се и вас двојица не договорите, бићете изгребани и завршити у трњу.

Хајде, сад лепо један другом пружите руку и склоните се мало уназад да ја прођем, па онда за мном и ти што си са моје стране пута. Кад ми прођемо, за тебе ће са супротне стране пут бити пролазан и чист.

И тако дечаци, одобровољени причом, благим и мудрим речима, послушаше савет Светог Саве.

Свети Сава, наш велики просветитељ, оснивач манастира Хиландар, боравио је у Светој земљи и тамо је за нашу Српску православну цркву носио дарове за метох Лавре Светог Саве Освећеног, учвршћујући везу Српске цркве са Светом земљом у Палестини. Св. Сава је у Светој земљи оставио дубок траг, повезујући српску духовну традицију са колевком хришћанства. Куда год је ходио, само је добра дела чинио, у легендама је уписана његова вечна слава. Нека је благословено и свето његово име и дело.