Једнога дана ишао је Свети Сава уском стазом преко брда. Около стазе, на више места, са обе стране пута гранали су се трнати купињаци. Стазом је туда могао проћи само један човек. Ако би из супротног правца наишао неки путник, морали су тада један другом уступити пролаз. Тако идући, занесен у побожне мисли, Свети Сава наиђе на два дечака која су стајала један наспрам другога и љутито галамили: — Склони се да прођем! — Нећу, склони се ти да ја прођем, ја сам први стигао! — Нећ