Rodila sam se u mirisu poljskog cveća.
Prohodala bosa i srećna na livadi.
Progovorila na jeziku prirode.
Umvala se jutarnjom rosom.
Letela sa vrapcima i leptirima.
Onda sam upoznala majku i oca.
Oni su Romi.
Rekli su mi, ali ja to nisam razumela.
Govorili su na jeziku koji nisam razumela.
Oni su Romi.
Mora da sam i ja to bila.
Škola su mi bila prostranstva nesaglediva.
Shvatila sam da je to sloboda.
Shvatila sam da je to ime moje.
Niko mi nije objasnio da nisam slobodna.
Mi smo Romi.
Ali sam još dete i ja još sam niko.
Devojčica.
Sutra punim dvanaest godina.
Prekosutra će me udati.
Šta to znači?
Ne razumem jezik Roma.
Hodam bosa i srećna po livadi...
Govorim na jeziku prirode.
Sloboda je moje ime.
Ali ja nisam slobodna.
Ne razumem.
Udaću se, a još sam devojčica.
Sutra se udajem.
Ispleli su mi venac od poljskog cveća.
Dobiću dukat.
On je od zlata, ali ja ne znam šta je to zlato.
Ne razumem.
Zovem se Sloboda.
Sutra je moja svadba.
Jel to neka dečja igra?
Sanja Marinković, rođena 1971. godine u Zaječaru. Po obrazovanju profesor razredne nastave. Pesnikinja u duši. Pesme su mi publikovane u školskim listovima i nekoliko zbornika radova po raspisanim konkursima. Nemam objavljenih knjiga.
Comments