Сандра Крстић: Свети Сава и кула од песка

Једнога дана Свети Сава је решио да прошета морском обалом. Враћао се ка Хиландару, јер је обавио посао за који га је задужио старешина манастира, и угледао је нестварну слику која му је привукла поглед. Сунце је било при заласку и његови зраци су се купали на површини мора, преламајући најлепше боје као у каквом калеидоскопу.

Босим ногама згазио је на топао песак и полако је корачао, дубоко удишући мирисе које је море слало. Хвала ти Боже на овој лепоти, помислио је у себи, сигуран сам да нема човека коме се овај призор не би допао и који му се не би осмешио. Међутим, тог тренутка, мало испред себе угледао је човека замишљеног погледа. Био је озбиљан и помало смркнутог лица. Испред њега, играо се његов син од пет, шест година, покушавајући да направи кулу од песка. Пришао је незнанцу, и не питајући, сео је на песак покрај њега. Човек га није ни приметио.

— Знаш, тешко је сам носити терет на плећима, много је лакше када терет поделиш на два дела. Пробај. Дај ми једну половину.

Као да је само то чекао, човек му се потпуно отворио. Испричао му је да жена хоће да га остави, и да он не зна где је погрешио. Трудио се да буде добар отац и добар муж, да обезбеди породици све што треба радећи два посла, штитио их, сваки проблем је сам решавао, трудећи се да њу не оптерети ни са чим, кријући проблеме од ње. Она му је дала последњу шансу и послала га да сам размисли о својим грешкама, и ако их схвати, опростиће му. Међутим, он и после три сата још увек их није нашао и зато још увек седи ту.

— Видиш ли ову кулу коју прави твој син? Брак је као та кула од песка. Проблеми су таласи који је руше, и ти таласи уопште не морају бити велики ни јаки, али ако их буде довољан број, кула ће се урушавати мало по мало, док се цела не сруши. А ако је таласи начну, а ти имаш још један пар руку који ти помажу да је поправиш, можеш је изнова надограђивати и лакше је бранити. Дакле, постоје ти лоши моменти који те понекад спутавају да будеш срећан, али онда дођу неки бољи и ти једноставно кренеш даље. А докле? То зависи само од таласа и способности руку да поправе оно што су таласи одвукли са собом.

Рекавши то, Свети Сава је устао и кренуо пут манастира, знајући да ће мали дечак ипак одрастати уз маму и тату. Иза себе чуо је речи незнанца:

— Хајдемо, сине, кући, време је. Мама нас сигурно чека.

Свети Сава био је велики духовни учитељ, али је такође био и животни учитељ. Он би на најједноставнији начин решавао најкомпликованије ситуације и налазио излаз и тамо где га није било. Причaо је простим језиком који су сви разумели, тихо и мирно, попут реке која тече и милује и поглед и душу.