Једнога дана Свети Сава је решио да прошета морском обалом. Враћао се ка Хиландару, јер је обавио посао за који га је задужио старешина манастира, и угледао је нестварну слику која му је привукла поглед. Сунце је било при заласку и његови зраци су се купали на површини мора, преламајући најлепше боје као у каквом калеидоскопу. Босим ногама згазио је на топао песак и полако је корачао, дубоко удишући мирисе које је море слало. Хвала ти Боже на овој лепоти, помислио је у себи,