Оливера Симић Нормали: Свети Сава и жена

Једнога дана, ходећи градским улицама, Свети Сава пред вратима болнице срете једну жену. Стајала је замишљена. У њеним очима видео је несигурност и недоумицу. Пришао јој је и узео је за руку. Осетио је борбу у њеном телу и души.

Не говорећи ништа, јаче јој је притиснуо длан. Немим погледом упутио јој је речи. Мир је обузео жену. Осетила је сигурност. Знала је шта, како и куда треба да крене. У његовим очима прочитала је: „Крени, крени.“

Наклоном јој је показао пут којим и сада хода. Научила је: није важно које зло те је снашло. Важно је да слушаш глас који ти шапуће и показује пут до избављења.

За мене је светосавље део свакодневице — гледање у прошлост и будућност. То је пут којим ходам с надом и вером у добро.