Једнога дана, ходећи градским улицама, Свети Сава пред вратима болнице срете једну жену. Стајала је замишљена. У њеним очима видео је несигурност и недоумицу. Пришао јој је и узео је за руку. Осетио је борбу у њеном телу и души. Не говорећи ништа, јаче јој је притиснуо длан. Немим погледом упутио јој је речи. Мир је обузео жену. Осетила је сигурност. Знала је шта, како и куда треба да крене. У његовим очима прочитала је: „Крени, крени.“ Наклоном јој је показао пут којим и сад