Милена Лутовац: Свети Сава и сан

Чудан сан усни млади Растко. Видљиво тело његово беше, младог момка од седамнаест лета, обученог у чоју и свилу. Отац га посла у Хум да се забавља са младим велможама. Окружени беху са девојкама вилинске лепоте, које рујно вино служе и кикотом се увијају и играју косама дугих до паса, све драгуљима украшене.

Одједном се замрачи све и нестаде он. Лебди, а у рукавима му нема шака. Расуђиваше он да су царство, богатство, многа јела и весеље и све што је људско на земљи, сујетно и нестварно. Љубио је пост и све што слаби душу мрзео је.

Беше слушао он о Светој гори Атонској и чекао је неки знак.

Јави му се Господ тог дана, и руке и шаке појавише се и у једној књига, а у другој прекрасни изрезбарени дрвени штап.

Громки глас чу се небом:

„Видим о чедо моје да пастир ћеш бити народу твом, и отац ћеш бити оцу свом и мелем мајци, браћи и сестрама твојим.

Душа је твоја зашла у душу божије љубави, него пожури да извршиш своју добру жељу, да не би као сејач зла посејао кукољ у срце твоје.”

Млади Растко клекну скрушено говорећи:

„Благодарим ти Господе, јер си уверио срце моје.”

Осети огромну радост. Осети огромну реку како се у њему креће. Приказа му се Света гора Атонска и двери манастира у кршу где само орао слете и где људска нога не крочи.

Осети како му се затварају све ране у телу и светлост се узнесе у њему. Како му чисто срце беше огледало и нико га не разби, јер беше без мрља, одржавајући слику бескрајне лепоте.

Радуј се монаха похвало и утврђење. Моли Бога за нас кроз вјеке вјекова, да се очува стадо твоје сиромашно, јер ти дочека да и отац ти рече твој:

„Отац ти буди мој сада.”

Свети Сава, просветитељ, духовни наш отац, не марећи за материјално, обогати нашу веру, упутивши нас путем Светосавља, да следимо прави пут, дарујући нам љубав и упутивши нас да будемо људи верујући у духовном и световном животу, следећи пут Христа.