Чудан сан усни млади Растко. Видљиво тело његово беше, младог момка од седамнаест лета, обученог у чоју и свилу. Отац га посла у Хум да се забавља са младим велможама. Окружени беху са девојкама вилинске лепоте, које рујно вино служе и кикотом се увијају и играју косама дугих до паса, све драгуљима украшене. Одједном се замрачи све и нестаде он. Лебди, а у рукавима му нема шака. Расуђиваше он да су царство, богатство, многа јела и весеље и све што је људско на земљи, сујетно