Марина Жинић Илић: Свети Сава на свом задатку

Једнога дана Сава прође крај једнога имања и угледа браћу која се свађају и туку око међе. Један држи колац у руци, а други секиру. Погледа их чудно па изусти:

— Е, браћо моја, шта ви то чините у цик зоре, у ову свету недељу? Шта може бити важније од љубави братске. Зар вам је парче црнице померило памет. С којим правом!? Иста вас мајка носила у стомаку, расли сте у њеној утроби, пили њено млеко, иста вас рука хранила и бранила.

Браћа нису престајала са гунгулом и трвењем, не обазирући се на ненаданог пролазника.

Тада Сава оштро удари штапом о плот и подиже глас.

— У Име Божје, престаните! Људи сте, нисте стока! Жао ми је што преплаших ове врапце и оближње ласте! Потом подиже обе руке ка небу и завапи:

— Опрости им Господе заблуду и незнање! Освести их, дај им снаге да се измире и крену правим, христоликим путем.

Саже се умах, узе грумен земље, завитла га у даљину, погледа их оштрим погледом, те настави:

— Није вам међа крива, умирите се. И не отимајте се. Биће вам пуна уста земље једнога дана...

Браћа га погледаше и застадоше.

— Само си нам ти требао — рече му човек исцепане одеће и похабаних ципела, те настави:

— Шта се ти мешаш, ко си бре ти... Немаш ти појма... Настави куд си пошао. — То изрече, скиде капу са главе и исхитреног покрета обриса зној са чела.

Овај други се прену, уздахну дубоко, заустави поглед на браду, потом се загледа у Савине плаве очи па изусти:

— Јеси ли ти онај...?

— Који, пријатељу, на кога мислиш? — одговори му Сава.

— Онај који иде испред свих. Који зна свој пут. Који је на висини.

— Не, пријатељу, Бог је на висини, а ми смо само људи који дођосмо на ову земљу да урадимо што се од нас тражи.

— А шта то?

— Свако има своју улогу. Да додамо, колико ко може на камару љубави, слоге и доброте.

Потом узе обојицу за руке. Привуче их снажно к себи да им се лица приљубише у Светлости.

— А сада, да вас видим, иксани... С места баците секиру и колац и хоћу да се ту преда мном загрлите и изљубите као браћа и да ми обећате да никада ни једну ружну реч нећете упутити један другом. — Браћа нису имала куд. Урадише како им Сава рече. Потом га позваше за трпезу, изнешe на сто чашу вина и парче домаћег хлеба.

Свети Сава се прекрсти, пољуби хлеб, одломи парче и стави га у уста. Недуго је седео, а на растанку им рече:

— Ја морам даље, међу мој народ, чека ме пуно посла.

Потом се окрете истоку:

— Слава ти Господе и опрости. Хвала ти на великој милости.

Свети Сава је човек од правде, истине и љубави. Близак Богу. Учитељ, просветитељ, путоказ, мера и ослонац. Светлост која означава непрекид.