Једнога дана Сава прође крај једнога имања и угледа браћу која се свађају и туку око међе. Један држи колац у руци, а други секиру. Погледа их чудно па изусти: — Е, браћо моја, шта ви то чините у цик зоре, у ову свету недељу? Шта може бити важније од љубави братске. Зар вам је парче црнице померило памет. С којим правом!? Иста вас мајка носила у стомаку, расли сте у њеној утроби, пили њено млеко, иста вас рука хранила и бранила. Браћа нису престајала са гунгулом и трвењем, не