Лука Трајковић: Свети Сава и сумња

Једне ноћи, док је месец обасјавао манастирске зидове, Свети Сава је кренуо стазом кроз шуму. Тишина је била дубока, али у његовом срцу јавила се сумња: „Да ли је мој труд узалудан? Да ли ће људи следити пут светлости?”

Сумња је корачала уз њега као невидљив сапутник. На сваком кораку шапутала је: „Ниси довољно добар.” Али Сава није стао. Уместо да је одбаци, упитао је себе: „Шта ми овај глас жели показати?” Тада је угледао пламен свеће у рукама једног монаха који га је чекао. Тај мали пламен осветлио је мрак шуме више него што је Сава могао замислити. И схватио је – није важно колико је мрак велик, једна искрена светлост може га победити.

Сумња је нестала као сенка пред огњем. Сава је разумео да она није ту да га сломи, већ да га подсети: снага вере не мери се величином речи, већ снагом дела. Ко уме да победи своју сумњу, тај постаје светлост за друге.