Једне ноћи, док је месец обасјавао манастирске зидове, Свети Сава је кренуо стазом кроз шуму. Тишина је била дубока, али у његовом срцу јавила се сумња: „Да ли је мој труд узалудан? Да ли ће људи следити пут светлости?” Сумња је корачала уз њега као невидљив сапутник. На сваком кораку шапутала је: „Ниси довољно добар.” Али Сава није стао. Уместо да је одбаци, упитао је себе: „Шта ми овај глас жели показати?” Тада је угледао пламен свеће у рукама једног монаха који га је чекао