Јелена Мачак: Свети Сава и покајник

Једнога дана, Свети Сава је угледао једног младог момка који је испред манастира грцао у сузама стојећи на киши.

Пришао му је и ставио руку на леђа, затим га благо помиловао. Тихо га је упитао:

„Момче, због чега плачеш?”

Момак јецајући прошапута: „Оче Саво, нисам достојан твога додира и утехе. Много сам грешан, за мене нема наде. Не могу себи да опростим своју прошлост.”

Свети Сава са сузама у очима пуним милости и љубави му прозбори:

„Дете, баш зато и јеси достојан благослова и утехе. Опростиће Онај који треба да опрости.”

Млади покајник збуњено упита Светог Саву: „Како то мислиш, оче Саво? Зар ја који сам био роб многих порока да будем достојан благослова и опроста?”

Свети Сава смирено додаде на то:

„Драго дете, не постоји грех који милостиви Господ не може опростити своме чеду из чијег срца сузе покајања проговоре.”

У том тренутку изнад манастира прелети јато голубова и небо се разведри. Свети Сава загрли младића као отац сина, а младићеву душу обасја сунце које се поново родило.

Свети Сава је истакнута звезда српског народа која Србима представља сигуран путоказ. Он је благи пастир који нас води ка Богу. Извор је мира, љубави, праштања, утехе и вечне светлости.