Јелена Јовановић Јов: Свети Сава и тишина

У дубини мрачне собе, где влада тишина, Светом Сави некаква тмина реч зароби. Оста Сава у чуду силном и дуго покушаваше до правих речи да дође. У тмини и осами само некакви шумови и знаци, привиди и илузије самоспознаје. Дуго је он самовао и од злих духова био прогањан. На своме крсту страдао, добру се поклањао. Богу се заветовао да ће бити српских речи просветитељ и сваку реч поштовати, ценити и озарити.

Поука овог тихог сусрета са собом јесте да и у најдубљој тами човек може пронаћи светлост, ако остане веран добру и истини. Као што нас учи Свети Сава, тишина није празнина, већ простор у коме сазрева реч, вера и одлука да будемо бољи, стрпљивији и ближи Богу и људима.

Свети Сава је за мене симбол српског народа у историјском ходочашћу ка Богу, спремности на одрицање, трпљење и истрајност, снага српског просветитељства и јединства светлости, свега добра и човека.