Драгица Шијан: Свети Сава и праштање

Једног дана, Свети Сава је кренуо уским планинским путем ка једном селу у којем су се људи посвађали око међа и земље. Свако је тврдио да је баш он у праву, а речи су постајале све теже и од камена.

Када је стигао, није их прекоравао, већ је тихо сео међу њих и саслушао свакога. Рекао је да земља остаје, а човек пролази, и да ништа није вредно изгубљеног мира у срцу. Подсетио их је да је поштовање највећа победа — победа над сопственом гордошћу. Постидео се најпре онај који је био најгласнији, па пружи руку свом комшији. За њим су то учинили и остали.

Тога дана село је научило да је теже опростити него победити, али да је та победа вреднија од сваке земље.

За мене, Свети Сава представља светлост која показује пут доброте и разумевања. Његов лик ме подсећа да мудрост није у снази речи, већ у тишини, стрпљењу и праштању. Инспирише ме да у сваком сукобу најпре потражим мир, а не победу.