Dragica Dada Ilić: Zla sreća devojačka

Ilustracija: AI

Ugledna porodica advokata Dimitrijevića iz Stare Kanjiže je 1840. godine dobila prinovu. Rodila se devojčica koja je dobila ime Draga. Njеним rođenjem zasijala je još jedna zvezda u sazvežđu. Svi su osetili da će njen život biti vođen Božjim stazama. Majka je uvidela da Draga nije kao ostala deca. Nešto je kod nje bilo čudesno i bajkovito. U to vreme Austrijskog carstva odvijale su se burne društvene i političke promene. Srbija je odbacila stari feudalni poredak i prihvatila kapitalistički. Kada je Draga imala četiri godine, proglašen je Srpski građanski zakonik. Srpska istoriografija beležena je i velikim doprinosom mnogih žena.

Draga je rasla i postajala veoma naočita, inteligentna i svestrana devojka. Njeno „Mogu, smem i umem” kasnije je postalo istorijsko geslo. Govor koji je počinjao „Ja sam žena, ali smem…!” reflektovao je njenu posvećenost i borbu za prava žena. Imala je osam godina kada je prisvajala i uviđala svoju ulogu, slušajući o Juditi Horović koja se borila za položaj žena u društvu. To je postalo njena sfera života.

Školovanje je započela u uglednom institutu u Temišvaru. Ostavila je ogroman i veoma značajan trag uprkos kratkom životnom veku. Ozbiljno oboljenje očiju primoralo ju je da napusti školovanje. To nije bila smetnja njenom duhovnom razvoju. Nastavkom školovanja u Pešti pridružuje se krugu srpske omladine. Njen strastveni duh stavlja je u zastupnika ravnopravnosti polova i emancipacije žena.

Počinje i da piše uz veliko nadahnuće. U časopisu Danica 1862. godine objavljuju se njene prve pesme i feministički članak „Zla sreća devojačka”. Energijom feministkinje zastupala je sva prava žena. U tom periodu postaje zapažena i poznata u Vojvodini i Srbiji. Njena pojava i njen govor izazivali su divljenje. Rođena da bude zvezda, isijavala je svoj puni sjaj. Kao da je bilo neminovno da zbog prevelikog sjaja postane zvezda padalica. Svako ko bi je ugledao postajao je srećan.

Verovala je u ljubav. Pisala je o njoj sa puno strasti. Rodoljubive pesme pisala je dubinom podstreka. U dvadeset prvoj godini udaje se za učitelja Mihaila Dejanovića, uprkos neodobravanju njenog oca. Verovala je da je to brak iz ljubavi. Ubrzo je uvidela ogromnu razliku njihovih karaktera i jačina njenog temperamenta sve ih je više udaljavala. Radila je na svom duhovnom i intelektualnom razvoju. Okušala se i u glumi u novoosnovanom Srpskom narodnom pozorištu. Pronašla se u pedagoškom radu kao učiteljica. Postajala je mirnijeg duha i jedan period njenog života bio je spokojniји. Uskoro je postala i majka. Nažalost, njen sin nije dugo živeo. Kao odraz jakog udarca tuge, njena energija se uvećala kao brisač loših događaja.

Objavljuje svoju prvu knjigu pod nazivom „Spisi”, zbirku ljubavnih i rodoljubivih pesama. Pisala je sve više za vreme druge trudnoće. Njena izoštrena intuicija govorila joj je da će se desiti nešto loše. Tokom drugog porođaja Draga je preminula. Sahranjena je u Starom Bečeju. Ova čudesna žena nikada neće otići u zaborav — žena koja je pokazala izričitu borbu za bolji integritet nežnijeg pola.

Žena koja je išla ispred vremena napisala je „lebdeće pismo”… Znamenita žena 19. veka koja je samosvesno i slobodom izraza dotičala izazovne teme:

„Učimo se umno i telesno raditi, jer kada dođe vreme ono odsudno po nas, zapitaće nas Srpstvo — a šta ste vi žene uradile za napredak naroda svog?”

Misao koju bi trebalo da upamti svaka pripadnica ženskog roda.

Povodom jubileja - 155 godina od smrti Drage Dimitrijević Dejanović