Једног дана је Свети Сава шетајући гледао лепоту око себе и природу која га окружује. Дивио се и мислио како је дародавна, шума опасана лепотом, ливаде пуне мириса и опоја. Поред камените шумске стазе жубор потока. Огледао се, као на длану, у сени свеобухватног пространства, мислећи на спокојство, мир и срећу. Дариваће свима по педаљ ове лепоте са свога длана. Угледао је дечака на брду са својим стадом, махнуо му. Дечак га упита: „Куда се запутио, јел гладан или жедан?“ „Ниса