Анђела Бунош: Свети Сава на путу

Једног дана Свети Сава кренуо је на пут. Ходајући кроз једно село, угледао је дете које је седело поред пута и тихо плакало.

Пришао му је, помиловао га по глави и благим гласом упитао:

– Чедо, шта те мучи?

Дете подиже сузне очи и тихо одговори:

– Мама ме је оставила овде. Рекла је да ме више не жели, јер стално запиткујем и сметам.

Свети Сава га нежно загрли и рече:

– Дете никада не смета. Твоја питања су знак да желиш да учиш и разумеш свет. У сваком детету живи радозналост коју је Бог подарио. Не љути се на своју мајку и не носи горчину у срцу. Захвали јој што ти је подарила живот. А сада пођи са мном – Бог ће се побринути за тебе.

Дете обриса сузе и ухвати Светог Саву за руку.

Тада се Сава сети једног брачног пара који је дуго молио Бога за дете. Он их је учио да се моле Светом Јоакиму и Ани, са вером да ће им Господ испунити жељу.

Повео је дете до њихове куће.

Када су га угледали на прагу са дететом, срца су им снажно закуцала, а очи се испуниле сузама. Свети Сава им пружи дете, а они га загрлише са огромном радошћу, у захвалности на најлепши дар.

Тада им Свети Сава рече:

– Од данас сте отац и мајка. Волите га и чувајте као своје, јер вам га је сам Бог послао. У љубави према детету налази се благослов и смисао породице.

Брачни пар целива Савине руке и са сузама захвали Богу на дару који им је послао.

Свети Сава је симбол љубави, дома и духовног уточишта. Учитељ свима нама, путоказ мудрости, вере и унутрашње снаге. Због њега сваки Србин осећа понос што припада свом народу, јер је Свети Сава темељ наше духовности, просвете и националног идентитета.