Виктор Цветић: Свети Сава и сиромашни богаташ

Био је предиван дан на царском дрому. Један човек путовао је кочијом пуном злата и сребра — толико богат да није било сељака који за њега није знао.

„Богат човек“, говорили су. И заиста, изгледало је као да има све.

Али он је знао да му нешто недостаје. И управо то је тражио свуда.

Једног дана, док је пролазио царским дрoмoм, приђе му обичан сељак и упита:

— Шта тражиш, добри човече?

— Тражим Светог Саву — одговори богаташ. — Кажу да он има мудрост и решење за мој проблем.

Сељак му рече:

— Свети Сава сваког дана у подне стоји код планинског извора и пије воду. Тамо ћеш га наћи.

Богати човек се захвали и крене на пут.

Сутрадан, тачно у подне, стигао је до извора. Тамо је, заиста, стајао Свети Сава.

— Добри човече, шта те доводи код мене? — упита Свети Сава.

— Драги Свети Саво, потребна ми је помоћ — рече богаташ. — Носим са собом све злато и сребро које сам зарадио.

— Који проблем те мучи? — упита Свети Сава.

— Здравље ме је напустило. Желим га назад. Све бих трaмпио да га поново добијем.

Свети Сава га погледа мирно и рече:

— За ситнице сребра и злата не смеш дати ни комад здравља. Благословен си, а тога ниси свестан.

— Живот је прекаратак и превише крхак. Човек то често не разуме — док не научи кроз сопствени пример.

Свети Сава се благо насмеја и дода:

— У животу прво долази испит, а тек онда знање.