Весна Ђукановић: Свети Сава у Светој земљи

Једнога дана Свети Сава је, ходећи Светом земљом, откривао Христове трагове. После много векова од његовог путовања, отвореног срца осмелила сам се на ходочашће. Пут ме је одвео у Јерусалим. Камените улице скривале су тајне преда мном. Углачана камена стаза довела ме је до Лављих врата. Одједном је дунуо благи, топли ветар из Јудејске пустиње. Замирисао је тамјан и воштане свеће. Чула сам глас, сасвим јасан, саветнички:

„Ходај усправно, стазама древним, буди ходочасник смерни, храни се духовним богатством, путник си трагања вечног. Много је стопа испод твојих стопа. Немај страха, чисти наилазе на чисто.”

Осврнула сам се. Никога није било. Само необјашњива, лебдећа, лелујава сен.

Прати моје кораке по Светој земљи и бићеш покривена благословом ходочасним. Осети миро, додирни плочу ружичасту, Звезду распећа и Витлејемску звезду, а у Сионској Горњици упали свећу за моје сене. Добићеш благослов.

Док сам, захвална у безгласју, пратила Савине трагове, сазнање да Свети Сава бди над родом ширило се бескрајно чистим Небом.

Читав мој живот је прожeт утицајем великог Духовника. Можда је најраније искуство утицало да мој животни позив буде баш ово чиме се бавим. Можда ме сам Духовник свакога дана благосиља, баш у тренутку када почињем прву реченицу у својој учионици. Поносна сам што ходам малим корацима за

великим стопама Светога Саве.