Верица Преда ПреВера: Свети Сава и скривени терет

Једнога дана, Свети Сава је пролазио кроз пијацу на којој се нудила и продавала свакаква роба. Посматрао је људе који купују и продају. Посебну пажњу привукао му је нервозан глас једног човека који се расправљао са продавцем:

– Наручио сам ти најмање огледало. Преварио си ме! И у овом најмањем види се цело моје лице!

Свети Сава приђе погрбљеном човеку, обученом у сјајне одоре, за кога му се чинило да носи терет, велики као планина.

– Свети оче, помози, грешник сам! Свако огледало у које се погледам превелико је за моју савест. Не смем се више огледати! Мој грех је толики да га ни реке не могу опрати, ни сунце осушити... ни највећа магла покрити. Моја савест је најдубља тама тамнице без прозора и камених врата која су изгубила кључ од излаза. И сваки дан ме посматра из сваког огледала.

Тихо и без прекора, Свети Сава погледа дубоко у човека који је носио превише терета, не знајући где и коме да га спусти.

– Грешниче, не бој се огледала, свако је исто... и мало и велико – рече. Ниједно огледало не увећава нити умањује грех, само га открива. Терет који носиш није на твојим леђима или у погледу, већ у твом срцу.

– Како да га се ослободим, свети оче? – дрхтаво проговори човек.

Свети Сава погледа тезгу и изабере најмање огледало и положи га у човекове руке.

– Погледај – рече – али не своје лице, већ своје очи. Видиш, у њима се огледа твој страх, значи, још си жив, а где има страха има и наде.

Човек се са олакшањем загледа. Учини му се да није од стакла, већ од воде. Терет са леђа поче да се смањује, не нагло, већ као магла пред јутро, да је помилује сунце.

– Грех се не пере реком, водом нити жељом – настави Свети Сава – већ сузом. Не суши га зрак сунца, нити пешкир извезен златом, већ покајање. Не скрива га магла, већ истина. Покајање се потврђује добрим делима и речима које лече.

Човек клекну, огледало му испаде из руку, али се није разбило нити напукло. Загледа се у њега, али се у њему није огледало лице, већ пут.

Свети Сава настави свој ход кроз пијацу. Људи су с чуђењем препричавали да је тог дана роба била иста, цене су биле исте, али су се сви кућама вратили лакши него што су дошли.

Нема греха који може наткрилити бесконачно море Божијег милосрђа, ако је у човеку искрена воља да се преобрази и из греха израсте у бољег себе.

Свети Сава је за све нас свевременски траг, пут и путоказ и светлост која се не гаси.