Vang Fangven: Pesme za Dubai

Ilustracija: Gemini AI

U maju, jedrilica ka mojim snovima plovi

Usred njihanja belih jedara u oblacima,

Podigoh zrno peska zlatnog —

Reče mi da pamti melodiju zvona kamila,

još od Pagode Divlje Guske u Čanganu.

Kada Burdž Kalifa

sunčevu svetlost rastopi u zlatne listiće,

Moja senka iznenada nauči arapski —

Zakrivljenim linijama

Prevede Kuran obavijen plavim vetrom.

Ostrvo Palma, talasi

neprestano uvežbavaju

Balet koji nikada nije bio izveden.

A moj beli veo —

Hiljadu i jedna noć —

Ples poput mesečine Li Baja.

U trenutku kada se izgubih na pijaci začina,

Šafran mi tiho progovori:

„Bila sam u Tibetu,

još uvek miris moga daha lebdi

u zapadnom gradu Velike dinastije Tang.“

Odgovori umesto mene — Bog —

Na pitanje izgubljeno među ljudima.

Daleka zvona kamila

Grba, noseći krvavo crveno sunce,

Prolazi kroz vijugave dine peska,

kao kroz talase.

Zvona kamila zveckaju

i razlivaju se među zrnima,

Rastu u oblike koralnih grebena.

Ribarsko selo,

što je hiljadu godina spavalo u talasima,

Trgne se od niza podrhtavajućih nota.

Burdž Kalifa, što probija oblake, visoki jarbol;

Burdž Al Arab,

što diže bela jedra koja nikad ne sleću.

Galebovi nose drevni bliskoistočni „Nabati”

I lebde nad smaragdnim Ostrvom Palma.

Svakim zaronima, podižu zvona kamila

Koja su naši preci za sobom ostavili.

Pesma Muhameda

Zadržava se između plavog neba

i belih oblaka —

On stoji na pramcu pustinjske lađe,

Držeći kormilo vremena.

Meridijani nafte i vere

Tkaju bajkovito ostrvo snova.

Poslušaj ta zvona kamila što još odjekuju —

Lepršaju iz haljina Beduina,

Sviraju žice vremena zajedno s talasima,

Pretvaraju beskrajni zlatni pesak

u očaravajuću mesečinu.

Balada o Ostrvu Palma

Na tamnoplavoj pozornici talasa

Mesečina strese srebrni veo.

Talasi — to su plesači pokreta,

Svaki strastveni trenutak — radost života.

U morskom povetarcu čuje se tiha pesma

u stilu nabati poezije,

Bela jedra prolaze kroz beskrajni okean,

Bude uspavane korale.

Palme njišu zelene rukave,

poput sanjivog svetla sveća.

Zvezde su čuvari Ostrva Palma,

Tiho motre ovo blago.

Meduze drže providne lampione,

Prate mene — pesnika iz postojbine poezije dinastije Tang —

Dok slobodno lutam

tajanstvenim morem zvezda.

Stojeći na obali, tiho

Slušam ovu vilinsku pesmu.

Srce mi zajedno s talasima plovi.

U tom moru, punom mesečine,

Beskrajna nada

i večna čežnja

duboko u duši se skriva.

Prevod sa engleskog: Ana Stjelja

Vang Fangvan (Wang Fangwen), iz grada Sijana u Kini, savremena pesnikinja i lutalica Puta svile, istaknuta profesorka Modernog koledža Univerziteta Severozapada. Članica je Kineskog udruženja pisaca i ugovorena pesnikinja Kineske pesničke mreže. Obavljala je funkcije predsednice Federacije međunarodnih pesnika Puta svile, predsednice Međunarodnog poetskog komiteta Svetskog foruma Ujedinjenih nacija za Put svile, direktorke Centra za istraživanje poezije Puta svile Univerziteta Severozapada, glavne urednice časopisa „Svetski pesnici“ i „Kineska kulturna razmena“.

Dobitnica je brojnih priznanja, među kojima su: nagrada „Deset najboljih savremenih kineskih pesnika“ (2017), ruska nagrada Puškin (2019), Prva nagrada na Prolećnoj pesničkoj gala večeri Kine (2019), godišnja nagrada Boao međunarodnog pesničkog festivala, počasni doktorat književnosti 42. Svetske konferencije pesnika, nagrada „Deset najboljih lutajućih pesnika Kine“, nagrada „Du Mu za antičku i novu rimovanu poeziju“ i mnoge druge.

Objavila je 12 književnih dela, uključujući zbirke pesama „Sunčana kiša”, „Senka guske na Putevima svile”, „Duga Puta svile”, „Uvo zemlje” i druge. Njene pesme i eseji objavljivani su u brojnim kineskim i međunarodnim časopisima i novinama, kao što su „Izbor poezije”, „Šuma poezije”, „Zeleni vetar”, „Stepa”, „Kineski pesnici”, „Svetski pesnici ”, „Savremeni pesnici”, „Kineski kulturni dnevnik”, „Evropski pesnici” i američki „Comprehensive News”.